Jeep Club Greece – 2,226,545
Jeep Club Netherlands – 3,295,603
Jeep Club UK – 4,299,522
Jeep Club Srbija – 5,954,654
Jeep Club Germany – 7,148,673
Jeep Club International – 10,135,862
Jeep Club Finland – 10,907,005
Jeep Club Romania – 13,785,453
Jeep Club Denmark – 15,253,283
Jeep Club Spain – 16,640,920
Jeep Club Sweden – 17,495,066
Jeep Club Austria – 25,040,945
Jeep Club Latvia – 26,152,678

(crveno su sajtovi čiji je rejting u padu, a zeleno oni koji su u usponu)

Ovime su obuhvaćeni oni klubovi koji imaju sopstveni sajt (neki evropski klubovi nemaju svoj sajt, već su predstavljeni preko web prezentacije nacionalnog distributera Jeep brenda). Ono što je posebno zanimljivo jeste da naš Jeep Club ima skoro duplo bolju posetu od sajta Jeep Club International centrale

Čestitam svim članovima i prijateljima kluba ovaj naš zajednički uspeh i poručujem – naporan rad, entuzijazam i vera u neke ideje se ipak isplate!

Ovo je prva od dve višednevne ture po Makedoniji koje ove godine realizujemo u saradnji sa našim prijateljima iz 4×4.mk kluba iz Skoplja. Ovoga puta ćemo upoznati prirodu i kulturu istočne Makedonije. Krenite, i nećete zažaliti – Makedonija je, sa svojim veličanstvenim planinama, pravi 4×4 raj!

(prijave za ovu turu idu na adresu 4×4.mk navedenu u tabeli ispod)

Program:

Prvi dan – 24.05.2012, četvrtak, 180 km (asfalt 100 km, ofroud 80 km)

07:30 – 08:00       okupljanje na benzinskoj stanici „Makpetrol“ – Autokomanda

08:00 – 09:00       Skoplje – Pelince, asfalt 65 km

09:00 – 10:00       Pelince – pauza i doručak

10:00 – 12:00       Pelince – Kokino, ofroud 20 km

12:00 – 13:00       Kokino – razgledanje lokaliteta

13:00 – 15:00       Kokino - Cocev kamen, ofroud 40 km

15:00 – 16:00       Cocev kamen - razgledanje lokaliteta

16:00 – 17:00       Cocev kamen - Kuklica, ofroud 15 km

17:00 – 18:00       Kuklica – razgledanje lokaliteta

18:00 – 19:00       Kuklica - Kriva Palanka, ofroud 5 km, asfalt  35 km

19:00 – ………        manastir Sveti Joakim Osogovski – smeštaj, večera i noćenje

NAPOMENA: Tokom dana nekoliko puta ćemo praviti kratke pauze za odmor, razgledanje i fotografisanje. Isto tako nekoliko puta ćemo pregaziti Krivu reku i jednom reku Pčinju. U zavisnosti od vremenskih uslova, vodostaj reka može biti i iznad očekivanog nivoa.

Drugi dan – 25.05.2012, petak, ofroud 65 km

08:00 – 09:00       doručak

09:00 – 10:00       obilazak manastira Svetog Joakima Osogovskog

10:00 – 11:00       Sveti Joakim Osogovski - Kalin kamen, ofroud 10 km

11:00 – 12:00       Kalin kamen - pauza

12:00 – 13:00       Kalin kamen - Carev vrv (2.085 m), ofroud 10 km

13:00 – 14:00       Carev vrv - pauza i razgledanje

14:00 – 15:00       Carev vrv  - Ruen (2.252 m), ofroud 10 km

15:00 – 16:00       Ruen – pauza, razgledanje i ručak (lanč paket)

16:00 – 19:00       Ruen – Ponikva, ofroud 35 km

19:00 – ………        motel Izgrev - smeštaj, večera i noćenje

NAPOMENA: Tokom dana nekoliko puta ćemo praviti kraće pauze za odmor, razgledanje i fotografisanje. Ukoliko to vremenske prilike budu dozvoljavale, izaći ćemo na Ruen, najviši vrh Osogovskih planina. U protivnom, produžavamo ka Ponikvi i motelu Izgrev.

Treći dan – 26.05.2012, subota, 105 km (asfalt 35 km, ofroud 70 km)

08:00 – 09:00      motel Izgrev - doručak

09:00 – 11:00       Ponikva – manastir Sveti Spiridon, ofroud 20 km

11:00 – 11:30       manastir Sveti Spiridon - pauza i razgledanje

11:30 – 11:30       manastir Sveti Spiridon – manastir Presvete Bogorodice, asfalt 3 km

11:30 – 12:00       manastir Presvete Bogorodice - pauza i razgledanje

12:00 – 12:30       manastir Presvete Bogorodice - Lesnovski manastir, asfalt 12 km

12:30 – 13:00       Lesnovski manastir – pauza i razgledanje

13:00 – 15:00       Lesnovski manastir – Kočani, asfalt 15 km, ofroud 20 km

15:00 – 16:00       Kočani – pauza i ručak u restoranu

16:00 – 18:00       Kočani – Plačkovica (Turtel 1.689 m), asfalt 5 km, ofroud 20 km

18:00 – 19:00       Turtel – planinarski dom Vrteška, ofroud 10 km

19:00 – ……..         planinarski dom Vrteška – smeštaj, večera i noćenje

NAPOMENA: U toku dana nekoliko puta ćemo napraviti kraće pauze za odmor, razgledanje i fotografisanje. U planinarskom domu Vrteška ima dovoljno ćebadi, ali ako smatrate za potrebno, možete da ponesete i sopstvenu vreću za spavanje. Imaćemo obezbeđeno sve što nam je potrebno za roštilj, koji ćemo pripremiti zajedno.

Četvrti dan – 27.05.2012, nedelja, 155 km (asfalt 135 km, ofroud 20 km)

08:00 – 09:00      planinarski dom Vrteška – šetnja i razgledanje

09:00 – 10:00       planinarski dom Vrteška – Štip, asfalt 35 km

10:00 – 11:00       Štip – doručak (pastrmka)

11:00 – 12:00       Štip – Đavolski zid, asfalt 20 km, ofroud 10 km

12:00 – 14:00       Đavolski zid - pauza i razgledanje

14:00 – 16:00       Đavolski zid - Skoplje, ofroud 10 km, asfalt 80 km,

NAPOMENA: U toku dana nekoliko puta ćemo praviti kraće pauze za odmor, razgledanje i fotografisanje.

Iznos kotizacije za ovu turu je 100 evra po osobi

U kotizaciju su uključene majice za sve učesnike sa logom Avantura Makedonija 2012, jedna štampana brošura po vozilu sa programom i opisom lokacija na makedonskom i engleskom jeziku, po dve nalepnice sa logom Avantura Makedonija 2012 i sva navedena noćenja i obroci.

U kotizaciju nisu uključeni obroci koji nisu navedeni u programu, piće i svi individualni troškovi (gorivo, dodatna hrana i piće i slično).

Poželjno je da ponesete vreću za spavanje, kao i toplu odeću i obuću.

Popunite ovu prijavu za Avanturu Makedonija 2012 i pošaljite je na contact@4×4.mk ili faksom na broj + 389 2 3290 527

Retko koji deo Srbije zrači takvim mirom, a vaša čula u isto vreme obasipa pravim vatrometom senzacija kako to čine Homoljske planine. Naročito u proleće, kada se priroda budi i kada u igri bezbrojnih planinskih potočića i mirisima cvetnih livada možete potpuno da zaustavite vreme. Teško je opredeliti se šta je ono najlepše u Homolju – nepregledne, sačuvane šume iz kojih samo što ne izmile patuljci, stenoviti odseci njihovih vrhova sa kojih ćete pogledom upijati daljine bez želje da odatle odete, doline sa najzelenijom travom na svetu, tajne njegovog podzemnog sveta, vlaška kultura prožeta magijskim ritualima i legendama, tradicija ispiranja zlata na zlatonosnim pritokama Peka ili sve to zajedno. I što je najlepše – sve je to autentično i nekomercijalizovano. Turistički biznis  još uvek nije stigao dotle i niko vam neće određivati kuda smete da idete ili opterećivati viškom pravila i restrikcija - možete u miru istraživati i diviti se netaknutoj prirodi i jednom autentičnom, zaboravljenom načinu života unedogled.

Odmorite se sa nama u svetu čarolije i dozvolite da vam otkrijemo dobro skrivene tajne Homolja!

Biće ovo pre svega jedna veoma opuštena, izuzetno raznovrsna tura, gde ćete tokom četiri dana ritam i sadržaj aktivnosti optimalno moći da prilagodite svojim željama. Moći ćete da birate sve – od smeštaja, gde su vam na raspolaganju čak tri vrste (hotel „Golden Inn“ u Majdanpeku, komforne sobe smeštajnih objekata Šumarskog fakulteta u Debelom Lugu, ili prelepe livade izletišta na Todorovoj reci, gde možete kampovati) do aktivnosti (nekih dana umesto okretanja volana možete izabrati pešačke ture sa „Klubom aktivnih uživalaca prirode„, sa kojim zajednički realizujemo ovu turu). Pored istraživanja na točkovima i pešice možete sebi priuštiti kratak kurs ispiranja zlata na Todorovoj reci, a na ovom sjajnom lokalitetu ćemo svakodnevno priređivati roštilj i sedeti do duboko u noć uz vatru, tako da ćemo u prirodi provoditi gotovo sve vreme. Nakon tog iskustva, vratićete se kućama potpuno preporođeni, sa nepokolebljivim saznanjem da oaza u koju je moguće pobeći od urbanih briga ipak postoji, i to tako blizu nas.

Evo kakav smo vam program pripremili tokom ova četiri raznovrsna, i aktivnostima bogato ispunjena dana…

Prvi dan – subota, 28. april – Gornjanski prsten (124 km)

Okupljamo se do 9 h u centru sela Debeli Lug preko puta kafane „Breza“ (dobićete detaljne instrukcije kako da iz smera Beograda i Požarevca stignete do Majdanpeka i Debelog Luga), odakle krećemo u jedan izuzetan krug po planinama koje se razlikuju od svega ostalog u istočnoj Srbiji. Kraj kroz koji ćemo čitavog dana voziti obično se naziva Gornjanski prsten, po selu Gornjane oko koga ovaj venac planina kao da opisuje krug. Čine ga Veliki i Mali Krš sa Garvanom i Kununom, Borski Stol i, na neki način u drugom planu, ali ne i manje bitna, planina Deli Jovan.

Sa Velikim Kršem u pozadini

Borski Stol viđen sa Bukove glave

Ovo je predeo ogromnih, otvorenih prostora, gde se pogled zabacuje po nekoliko desetina kilometara u dalj na koju god stranu da ga uputite. Većina planina koje ga čine ima gotovo alpski reljef, sa okomitim liticama koje se pružaju čitavom dužinom grebena, tako da su prizori koje tvore često dramatični. Atrakcije koje ćemo na ovom krugu videti su brojne; to su, pre svega, stenoviti vrh Garvan i vidikovac na Kununi, slapovi Belih izvora, koji će posle ovakve zime sigurno biti prebogati vodom (spremite se na kilometar pešačenja do njih), kao i jezero pored planinarskog doma na platou planine Stol, na oko 850 m visine, na mestu koje je u proleće jedan od najlepših cvetnih tepiha koji se zamisliti može.

Nadomak Garvana

Jezerce na Stolu

Naravno, i čitava trasa, sa dinamikom i stalnim promenama, penjanjem i spuštanjem koje će nam doneti, naizmeničnim ulaženjem u guste šume i iznenadnim izlascima na čistine, može se smatrati atrakcijom po sebi, a grebenski put od Gornjana prema Stolu, na kome sve vreme dok vozite u vidokrugu imate dve impozantne planinske gromade (Stol i Veliki Krš) jedan je od najinspirativnijih ofroud pravaca istočne Srbije. Ukoliko nam „prolazno vreme“ bude dobro, na ovom proputovanju ćemo jednim delom zakačiti i padine Deli Jovana, pre nego što svratimo na tradicionalni vlaški kačamak u Bliznu, a zatim presecajući još jednom greben Kunune, siđemo u selo Leskovo i vratimo se do Debelog Luga da sa šetačima iz KAUP-a razmenimo utiske dana pored vatre uz Todorovu reku.

Na putu ka Stolu

Drugi dan – nedelja, 29. april – kroz Homoljske džungle (50-60 km)

U gustim šumama oko Majdanpeka vrlo je lako izgubiti predstavu gde se nalazite

Drugi dan će biti nešto potpuno drugačije od prvog – oni od vas koji su spremni za potpunu neizvesnost i istraživačku avanturu punu improvizacije, mogu da krenu sa nama u traženje do sada nepoznatih prolaza kroz guste šume levih i desnih pritoka Peka, a oni koji nisu sigurni u svoju vozačku veštinu, ili možda misle da će provlačenjem kroz gustiš previše izgrebati svoje 4×4 ljubimce, mogu da odmore u šetnji uz Todorovu reku, ili da se priključe tematskoj pešačkoj turi KAUP-a od Grabove do Todorove reke, dugoj oko 14 km, koja će se završiti časom ispiranja zlata koji će na Todorovoj reci održati Nebojša Trailović, poznatiji kao Perica, poslednji profesionalni isiprač zlata u Debelom Lugu.

Ispiranje zlata na Todorovoj reci

Kada je nagib veliki, a podloga rastresita, vitlo pomaže

Za nas koji krenemo smerom kojim možda nijedan 4×4 musketar pre nas nije prošao, biće to tura koja će nas više asocirati na džungle Amazonije nego na ono što ste mislili da je Srbija – lijane i duboka senka stoletnih šuma na sve strane (opština Majdanpek je najšumovitija u Srbiji, sa čak 71% površine po šumom), a u pravom lavirintu vlaka koje su napravili šumski traktori, neće biti nimalo jednostavno pogoditi koja od njih vodi i negde dalje i omogućava nam da preskočimo okomite grebenove i stignemo u susednu rečnu dolinu. Biće tu možda posla i za vitla i motorne testere (često jedini način da uklonimo deblo koje je palo na put), a kvalitetne MT gume će u ovom istraživanju biti više nego poželjne. Nakon što napravimo par značajnih otkrića (za nas) novih šumskih puteva i prikupimo dragocen materijal za našu Stazoteku, vratićemo se do Debelog Luga, da se priključimo kursu ispiranja zlata i, naravno, drugoj večeri uz vatru na Todorovoj reci.

Treći dan – ponedeljak, 30. april – tajne južnog Homolja (82 km)

Na padinama Omana

Ovu turu slobodno možemo da okarakterišemo kao poluistraživačku – proći ćemo jedan izuzetno dinamičan krug kroz najistočnije delove Homoljskih planina, pri čemu će oko 30% trase za nas biti premijerno. Doduše, ništa slično onome što smo radili prethodnog dana – ovo će ipak biti putevi za koje imamo prilično pouzdanu informaciju da su provozni, trasa će biti unapred definisana, a ozbiljnije tehničke probleme ne očekujemo (najgore što može da nam se desi jeste da tu i tamo bude poneki žbun više nego što smo očekivali). Ipak, polazak na ovaj krug sa geslom „ništa nas ne sme iznenaditi“ biće zdrav i vrlo poželjan pristup ovoj vožnji.

Homoljski salaši

Homoljski potoci

I ovde će biti malo prilike da protegnemo (a verovatno i pokvasimo) noge – ko koliko za to bude raspoložen. Otprilike na trećini trase, parkiraćemo uz rečicu Jagnjilo i prošetaćemo uzvodno njome kroz mini kanjončić, pokušavajući da stignemo do zanimljive pećine za koju meštani kažu da se tu nalazi. Kada se vratimo do kola stiže i prvi istraživački deo ture na točkovima, gde ćemo se, južnim padinama vrha Oman, najvišeg u tom delu Homoljskih planina (962 m), provući prema napuštenom rudarskom seocetu Lipa i pored rudnika Lipa, sve do severozapadnih padina Crnog vrha. Tu ćemo, nakon manje od kilometra vožnje po asfaltu, skrenuti nizbrdo ka vrlo živopisnom kanjonu Crne reke, kojim ćemo voziti sve do Žagubice (ako bude vremena, možda izađemo i na jedan vidikovac iznad kanjona). Posle više od 50 km vožnje, biće to prvo naseljeno mesto u koje ćemo na ovoj trasi ući (biće to napokon i prilika da dopunimo za tri dana već solidno ispražnjene rezervoare).

Na vrhu Zdravče

Od Žagubice produžavamo na sever, prema Laznici, odakle hvatamo greben Đalu mare i penjemo se na sam vrh litica Zdravče, najatraktivniji vidikovac u tom delu Homolja. Nakon toga, presecamo ka dolini reke koja se takođe zove Crna, ali ova teče ka Debelom Lugu i uliva se u Pek. Tu će uslediti još jedan istraživački segment gde ćemo, u zavisnosti od provoznosti, izabrati bilo da se spustimo kroz sam minijaturni kanjon Crne reke (vrlo atraktivan kanjon vertikalnih litica, taman dovoljno širok da kroz njega prođe put i uzana rečica), ili da preko pašnjaka Breze izbijemo na šumski put koji se spušta na ušće Falješane u Crnu reku.

Kanjonom Crne reke

Ako nam se tajming poklopi, u samoj zavšrnici bi mogli da sretnemo pešačku grupu KAUP-a, koja će tog dana praviti turu uz Falješanu do Breze, a zatim nizbrdo kroz kanjon Crne reke. Naravno, svi oni koji odluče da i ovog dana radije hodaju nego voze, mogu se ponovo priključiti KAUP-ovcima u celodnevnoj šetnji (pokušajte ipak odgovorno da procenite svoju kondiciju).

Četvrti dan – utorak, 1. maj – glavnim grebenom Homoljskih planina (73 km)

Jedna tajnovita Homoljska dolina

Vodopad Sige

Naravno da smo ono najbolje ostavili za kraj! Kako bismo drugačije zaokružili priču o lepotama Homolja nego tako što bismo zajahali njihov glavni greben sa krajnjeg istoka i njime prošli skroz do Stiških ravnica, obišavši usput skoro sve ono najlepše?  Krećemo iz Debelog Luga putem uz dolinu reke Breze, a zatim sa istoimenog platoa hvatamo grebenski put. Ukoliko prethodnog dana ne bude vremena da izađemo na vrh Zdravče, to ovoga dana možemo lako nadoknaditi, jer na greben izbijamo u njenoj blizini. Sa grebenskog puta ne silazimo sve do Štubeja, obišavši usput Kupinovu glavu i Pojanu Tresnit.  Zatim se pored istočne stene Štubeja spuštamo do pećine Ceremošnje koju obilazimo i u kafanici pored pećine pravimo kraću pauzu. Odatle produžavamo u dolinu rečice Siga, kako bismo obišli istoimeni vodopad, koji će u jeku proleća biti u svom najlepšem izdanju. Nakon posete vodopadu penjemo se na vrh Štubej (940 m), koji mnogi smatraju za najviši vrh Homoljskih planina, iako je niži i od Omana (962 m), Čoka Rakite (944 m) i Crnog vrha (1043 m).

U dubini Tresta

Pećina Ceremošnja

Sa Štubeja se spuštamo prema šumi Trest. Bude li vremena i raspoloženja za to, možemo pešački ispenjati Vranj, najlepši vidikovac zapadnog dela Homoljskih planina, a možemo posetiti i Hajdučku i Poganu pećinu. Ovaj pohod čitavom dužinom Homoljskog grebena završićemo tako što ćemo se spustiti između Velikog i Malog Sumorovca, prošavši u zaleđu Vukana, do Ždrela, gde ćemo više nego bogat i živopisan dan završiti u termalnim bazenima, sećajući se svih očaravajućih prizora koji su nam u prethodna četiri dana promakla pred očima.

Smeštaj

Na raspolaganju će biti tri moguće varijante, koje se razlikuju po komforu, ceni i ugođaju:

Onima koji traže najviši komfor hotel Golden Inn u Majdanpeku, kategorisan sa tri zvezdice, sigurno će pružiti dobar san između uzbudljivih Homoljskih dana.

Hotel Golden Inn

Smeštajni kapaciteti Šumarskog fakulteta iz Beograda u centru sela Debeli Lug pružiće vam komforne sobe sa kupatilom, koje ne zaostaju mnogo za onime što vam nudi Golden Inn, po ceni koja je višestruko niža. Sem toga, tu će biti smešteni i ljubitelji prirode koji dolaze u organizaciji Kluba aktivnih uživalaca prirode Beograd, a u neposrednoj blizini nalaziće se i naša mala kamperska zajednica, tako da ćete boravkom u tom objektu biti bliže centru zbivanja.

Jedan od smeštajnih objekata Šumarskog fakulteta u Debelom Lugu

Kamp na uređenom prostoru pored česme na Todorovoj reci je odličan način da, bez troškova prenoćišta, boravite danonoćno u sjajnom ambijentu jedne od najlepših rečnih dolina Homolja. Neposredno pored nalazi se nadaleko poznata česma sa izvorskom vodom, a tu su i stolovi sa klupama i nadstrešnicama koji će maksimizovati vaš komfor pri boravku na otvorenom. Ovo je i mesto gde ćemo organizovati naša večernja druženja uz vatru.

Izletište na Todorovoj reci

Karakteristike ture

Težina: srednja (drugog dana može na momente biti kraćih elemenata koji bi se mogli okarakterisati kao teški)

Grebanje: povremeno – vegetacija na Homoljskim planinama je takva da je strogo izbegavanje kontakta sa rastinjem nemoguće. Ipak, nastojaćemo da grebanja bude što je moguće manje.

Karakter: karavanska vožnja prvog i četvrtog dana sa kraćim pešačko-turističkim izletima, istraživačka (improvizovanja) vožnja po GPS-u drugog dana, kombinovana vožnja uz par pešačkih izleta trećeg dana

Kotizacija

Kotizacioni iznos za sve varijante smeštaja biće objavljen tokom marta.

Sada vas prepuštamo da uživate u magičnim prizorima Homolja
[[Prikažite slajdšou]]

Prijavu za učešće u ovom putovanju možete poslati korišćenjem formulara ispod. Navedite naziv ture za koju se prijavljujete, broj osoba, vozilo i svoje osnovne podatke. Bićete kontaktirani vrlo brzo.

*(označava obavezno polje)

Ime: *

E-Mail adresa: *

Tema: *

Poruka: *

CAPTCHA Code: *

Prijavom za učešće na turi „Homoljska zlatna groznica / Gornjanski prsten“ saglašavate se da vozite na sopstvenu odgovornost i unapred se odričete zahteva prema Jeep Klubu za naknadu troškova popravke kvarova na vozilu, koji mogu nastati kao posledica vaših manevara ili više sile tokom terenske vožnje, uključujući i tragove u laku vozila uzrokovane kontaktom sa rastinjem na trasama kojima ćemo voziti.

Do sada prijavljeni učesnici:

Sa Offroad Adventure iz Švajcarske uspešno sarađujemo već 7 godina i zajedno smo realizovali mnoge sjajne ture, jednako u Srbiji i inostranstvu. Iza ovog imena stoji Mario Manojlović, naš čovek koji već 20 godina živi u Švajcarskoj i koji je od 2002. vodio sijaset Saharskih tura i stekao iskustvo pravog pustinjskog vuka. Ako želite da doživite nezaboravnu avanturu na peščanim dinama, članovima našeg kluba pruža se ekskluzivna prilika da na najegzotičniji mogući način urone u proleće, pridruživši se dvonedeljnoj turi kroz Tuniski deo Sahare sa Mariom.

Kliknite na PDF program ispod da biste saznali više detalja i – požurite, jer se prijave primaju samo do sredine februara!

Jeep Club Srbija i Srebrna Glava zajedno vas pozivaju  da se u što većem broju okupite na Sretenjskom karavanu 2012, koji već treću godinu zaredom dokazuje da ni najviši grebeni Dukat planine nisu neprolazni usred zime, kada se krene složno. Ovaj jedinstveni vid promocije prirodnih lepota Srbije je izuzetna prilika da doživite nešto što u to doba godine teško da biste mogli sami sebi da priuštite.

Pre najave, pogledajte:

Izveštaj sa prošlogodišnjeg karavana
Foto galeriju sa prošlogodišnjeg karavana 

Prepuštam reč Mladenu Stojanoviću, čoveku zahvaljući kome Sretenjski karavan postoji, i još jednom poručujem – ovakav zimski 4×4 događaj ne treba propuštati!

Poštovani prijatelji,

Opština Bosilegrad, Opština Trgovište i Org.“Srebrna glava“ Vas pozivaju na jedan od najlepših 4×4 karavanskih programa juga Srbije – „Sretenjski karavan“.

Iskusniji članovi dobro poznaju „Sretenjski karavan“ jer je Jeep Club na njemu bio prisutan od prvog izvođenja. Ipak, za novajlije, posvetiću mu koju reč. U saradnji sa lokalnim samoupravama, projekat je kreiran 2010 godine sa željom da se pokrene razvoj turizma na jugoistočnim marginama države Srbije, odnosno da se iskoriste potencijali planine Dukat, locirani na samoj državnoj tromedji Srbija-Bugarska-Makedonija. Planina zbog svog položaja, nadmorske visine ali i postojećih staza je idealna za karavanske programe. Zimsko putovanje terenskim vozilima vencima ove planine je svojevrsna avantura, što „Sretenjski karavan“ zapravo i jeste. Da bi se preko Dukata stiglo od Trgovišta do Bosilegrada potrebno je mnogo više od dobrog terenskog vozila i iskusnog vozača. Potreban je timski duh, solidarnost učesnika što nikada do sada nije izostalo. Staze su predhodno minimalno pripremljene od strane lokalnih samouprava, a to podrazumeva uklanjanje snežnih nanosa. Ostale prepreke, poput zavejanih kamionskih kolotraga, klizavih uzbrdica i dubokoblatnih deonica, su i dalje tu i predstavljaju ujedno izazov i test za vozače, timove i vozila. Deo ove avanture je do sada bilo više desetina učesnika iz Srbije i komšijskih država. Nadamo im se i ove godine, a nadamo se i novim gostima.

Ovogodišnji karavan je isplaniran ovako:
Dan I (10.3.):
7.00 – 8.00 Okupljanje ispred motela Vranje na autoputu Niš-Skoplje.
8.00 – 11.00 Off-road deonica planinsko-brdskim pojasom na liniji Vranje-Trgovište.
11.00 – 12.00 Prijem u Opštini Trgovište.
12.00 – 14.00 Prvi dukatski uspon do mesta Zagranje.
14.00 – 15.30 Ručak
15.00 – 20.00 Deonica Zagranje-Crnook-Bosilegrad
20.00 – Smeštaj, večera, druženje
Dan II (11.3.):
9.00 – 10.00 Doručak
10.00 – 14.00 Off-road pogranilna deonica od Tlamina do planine Milevska.
14.00 – 15.00 Ručak , kraj programa

Kotizacija iznosi: 2500 din po osobi i osim startnog broja podrazumeva:
– Doručak prvog dana (lanč paket)
– Topao ručak na otvorenom
– Večera u školskom restoranu (lokalni specijaliteti), hrana i piće bez ograničenja.
– Noćenje u učeničkom domu u Bosilegradu.
– Doručak drugog dana (lanč paket)
– Topao ručak na otvorenom

Prošlogodišnji učesnici karavana

Smeštaj u učeničkom domu podrazumeva 1 tim (1 vozilo) – 1 soba. Sve sobe dele 2 kupatila. Smeštaj u domu je solidan, svaka soba ima 4-6 kreveta na sprat.
Onima koji dolaze iz daleka, i koji žele da noć pred polazak (9/10.3.) prespavaju u Vranju, nudi se mogućnost noćenja u motelu „Vranje“ po povlašćenoj ceni od 1645 dinara po osobi i to podrazumeva osim noćenja i večeru.
Ko želi komfornije noćenje u Bosilegradu (10/11.3) u lokalnom hotelu „Dukat“ umesto u učeničkom domu, po osobi se plaća 1560 dinara.

Napomene:
Zimska oprema u vozilu (inače propisana zakonom) je obavezna, uz posebnu preporuku da se ne kreće letnjim gumama. Bez sajle ili trake za vuču nikako! Preporučujemo da se ponese mala priručna lopata za sneg.
Broj mesta i učesnika je ograničen, i predhodne prijave su OBAVEZNE. Ukoliko se bez predhodne prijave tim pojavi na startu, njihov zahtev za učešćem će biti odbijen.

Možete pogledati i zvaničan putopis sa prošlogodišnjeg karavana na ovom linku:

Foto-putopis sa Sretenjskog karavana 2011

Prijave i sve ostale informacije na mail: staraplanina@hotmail.com , ili na telefon: 063 583 271

U nadi da ćemo se družiti ove zime na planini Dukat, pozdravljam Vas.

Mladja,

Javite se Mlađi što pre, jer su smeštajni kapaciteti u Bosilegradu ograničeni, a interesovanje veliko!

Svedoci smo najjače zime u ovom veku. Većina sela na jugu Srbije su odsečena od sveta visokim snežnim smetovima, a sneg i dalje pada. Taman malo stane, napravi pauzu od nekoliko dana, a zatim krene još snažnije nego pre. Mnoge porodice koje i bez tog snega teško žive po udaljenim planinskim selima, sada su životno ugrožene, bez mogućnosti da stignu do najbližih gradova da nabave namirnice ili dobiju neophodnu pomoć lekara. Deca ne mogu da stignu do svojih škola, nema struje.

Zimske službe sa područja čitave Srbije, vojska i policija, ulažu velike napore da probiju blokadu zavejanih sela, i da posle svake nove mećave te probijene puteve nekako održe prohodnim. U tim naporima, svako ko hoće i može da pomogne je dobrodošao, jer mehanizacije nema dovoljno…

Pokažimo tim ljudima da nisu sami!

Učinimo sve što možemo za njih, ne samo u mislima i na rečima, već i konkretnim delima. Upotrebimo svoje terence jednom za nešto što bi bilo društveno odgovorno i duboko ljudsko – probijmo se do najudaljenijih sela juga Srbije i odnesimo im sve ono što im može olakšati život i što će im dati nadu i veru potrebnu da istraju na svojim vekovnim ognjištima, što će njihov težak planinski život učiniti dostojanstvenim.

Ovo nije trenutak da se delimo, takmičimo i prebrojavamo, a još manje je trenutak da bilo kome pokazujemo i dokazujemo koliko naši terenci mogu. Ovo je trenutak da sve to što oni mogu, i što mi umemo zahvaljujući našem dugogodišnjem iskustvu probijanja kroz nepristupačne predele, upotrebimo za ostvarenje jednog plemenitog cilja. Hrabro i najbolje što umemo, bez odustajanja. Ovoga puta nam je potreban svako ko je spreman da pomogne, na koji god način to može.

• Ako imate opremljeno vozilo i sigurni ste da njime možete da ponesete pomoć porodicama sa decom na jugu Srbije ili da doprinesete probijanju blokade, dobrodošli ste.
• Ako vaša kompanija proizvodi ili prodaje prehrambene proizvode i namirnice i ako ste spremni da ustupite bilo koju količinu za ugrožene, potrebni ste nam.
• Ako vaša kompanija proizvodi ili prodaje odeću ili obuću, kućne potrepštine, igračke ili školski pribor za decu, svaki vaš prilog ovim ljudima će značiti.
• Ako proizvodite ili prodajete gorivo ili opremu za vozila koja bi nam mogla pomoći da do tih udaljenih sela stignemo, vaša pomoć je takođe dragocena.
• Ako nemate vozilo, ne proizvodite ili prodajete bilo šta što nam može biti od koristi, ali imate dobru volju da lično krenete i pomognete u probijanju snežnih blokada, dobrodošli ste!
• Ako ste urednik ili novinar u nekom mediju koji želi i može da doprinese da reč i slika sa juga Srbije stigne do onih koji mogu da pomognu, naći ćemo u našem konvoju mesta za vas.

Šta, kada, kako?

Jeep Club Srbija i Balkanski institut za procenu i upravljanje rizicima uz podršku Sektora za vanredne situacije republičkog MUP-a intenzivno rade na artikulisanju napora i okupljanju donacija među vodećim kompanijama iz Srbije. Radimo sistematično i temeljno, izbegavajući svako stihijsko delovanje i zato će naši napori u pripremi ovog humanitarnog karavana potrajati skoro do kraja februara. Naš konvoj će ka jugu Srbije krenuti rano ujutro 23. februara i, uz maksimalno zalaganje, pre kraja dana stići do zavejanih planinskih sela Pčinjskog okruga.

U tome nećemo biti sami – klub ekstremnih sportova „Morava“, Četvrta brigada kopnene vojske Srbije i lokalne samouprave Vladičinog Hana i Vranja, uz koordinaciju od strane Sektora za vanredne situacije Republičkog MUP-a,  angažovaće sve raspoložive snage da nam omoguće da do svog cilja stignemo.

Iako nam je obećano komforno prenoćište u blizini Vladičinog Hana od strane naših domaćina, ako krećete sa nama ponesite toplu odeću i obuću i zimske vreće za spavanje – za svaki slučaj.

Prvu rundu pomoći, koju su donirali Frikom, Imlek, Vital, mlin Ratar Pančevo, InexImmoguard, Coca Cola i Kreativni centar, poslali smo u subotu, 11. februara iz Beograda u Vranje i već istog dana namirnice su distribuirane od strane lokalnog štaba za vanredne situacije:

24. i 25. februara ćemo obići sama sela po Kukavici, popričati sa ljudima i videti kako žive i šta im je još potrebno. Oni koji to mogu, dobrodošli su da na planinama oko Vladičinog Hana ostanu i 26. februara.

Najnovija vest! AVIA je pristala da donira deo goriva za učesnike karavana tako što ćemo pri polasku iz Beograda svi zajedno doći na njihovu pumpu i napuniti rezervoare do vrha (oni koji idu na plin dobiće mogućnost da napune i plinske i benzinske rezervoare). Dakle, računajte da će vam gorivo za ovu akciju (većim delom) biti sponzorisano.

Pridružite se, jer zajedno možemo više!

Milica Katić, tel: 060 3 112 900

milica.katic@balkansinstitute.org

marketing@jeep-club.rs

ConceptMedia

I u 2012. godini Jeep Club Srbija će vas voditi na razna uzbudljiva i nezaboravna mesta do kojih biste bez vaših Jeep-ova teško stigli, čak će program aktivnosti biti bogatiji nego što je bio u 2011. Vratićemo se na nekoliko mesta koja su nam ostala u lepoj uspomeni, ali ćemo vam otkriti i mnoga nova, gde ćemo ići po prvi put. Evo na čemu ćete moći da nam se pridružite u 2012. – ovo je samo zbirni pregled kako biste mogli da planirate svoje vreme i druženje sa nama, a blagovremeno će biti postavljeni detaljni pojedinačni programi za svako dešavanje.

1.       28-29. januar (subota, nedelja) – Fruškogorska tura

U zimskim uslovima Fruška Gora i Srem umeju da budu itekako zanimljivi. Naizgled pitoma i svima dobro poznata, Fruška Gora zauzima ogromno prostranstvo pod šumama, koje krije mnoge tajne i izazove za one koji su željni ofroud avanture. Ali, pošto je u pitanju nacionalni park, po Fruškoj Gori se mnogo gde i ne može proći na točkovima. Mi znamo kuda može! Ko će nam to bolje pokazati od naših članova Živka Zlokolice i Gorana Šarića, ljudi koji Frušku Goru poznaju kao svoj džep? Uskoro više informacija o ovoj turi u detaljnoj najavi.

2.       23-26. februar (četvrtak – nedelja) – Humanitarni karavan „Da srcem istopimo sneg“  / Sretenjski karavan

Dogovorili smo se pre nekoliko meseci da tokom zime, u vreme najvećeg snega, napravimo nešto što će biti istinski društveno korisno i što bi na pravi način demonstriralo činjenicu da džipovi ne služe samo za zabavu. Odluka je pala na to da se sopstvenim snagama probijemo do nekog zavejanog planinskog sela južne Srbije i tamošnjim stanovnicima dopremimo pomoć za lakše preživljavanje zime. Determinacija lokacije u saradnji sa lokalnom samoupravom i okupljanje sponzorskog pula je u toku. Ovo neće biti akcija komercijalno-turističkog karaktera, niti će biti masovna, mada su dobrodošli svi koji su spremni da uzmu učešća u ostvarivanju ovog plemenitog cilja. Termin je tako određen da direktno sa te akcije (koju ćemo najverovatnije upriličiti u četvrtak i petak) produžimo na Sretenjski karavan u organizaciji Srebrne Glave, koji će takođe biti u tom kraju. Dakle, možete biti sa nama četiri dana, ili nam se pridružiti tek u subotu i nedelju na Sretenjskom karavanu.

3.       6-8. mart (utorak-četvrtak) – FAS event Kopaonik

Ovo je događaj koji organizuje Jeep Srbija (odnosno F.A.S.) na Kopaoniku, u kome Jeep Club pruža logističku podršku. Kao takav nije tura namenjena članstvu, već pre svega dešavanje koje treba da zaintrigira potencijalne nove vlasnike Jeep-ova. Naravno, svi ste dobrodošli da se pridružite, ukoliko to želite, bilo tako što biste pokušali da pomognete u demonstraciji i organizaciji, bilo tako što biste uživali u vožnjama koje priređujemo za zainteresovane. U saradnji sa FAS verovatno će biti i drugih dešavanja u toku sezone (ovo je prvo i jedino koje je za sada dogovoreno).

4.       31. mart – 14. april (subota – subota) – Huaret Richet 2012 (po najlepšim dinama Sahare)

Sa Offroad Adventure iz Švajcarske uspešno sarađujemo već 7 godina i zajedno smo realizovali mnoge sjajne ture, jednako u Srbiji i inostranstvu. Iza ovog imena stoji Mario Manojlović, naš čovek koji već 20 godina živi u Švajcarskoj i koji je od 2002. vodio sijaset Saharskih tura i stekao iskustvo pravog pustinjskog vuka. Ako želite da doživite nezaboravnu avanturu na peščanim dinama, članovima našeg kluba pruža se ekskluzivna prilika da na najegzotičniji mogući način urone u proleće, pridruživši se dvonedeljnoj turi kroz Tuniski deo Sahare sa Mariom.

5.       28. april – 2. maj (subota – sreda) – Homoljska „zlatna groznica“ i Gornjanski prsten (baza Debeli Lug) 

Prvomajski praznici ove godine padaju u utorak i sredu, tako da će većina aranžmana obuhvatati period od subote, 28. aprila pa sve do srede 2. maja. U skladu s time, mi koristimo priliku da, zajedno sa članovima „Kluba aktivnih uživalaca prirode Beograd“, prokrstarimo fantastičnim terenima Homoljskih planina uzduž i popreko i upoznamo ih bolje nego ikad. Biće tu dana kada ćemo se upuštati u ekstremnije, istraživačke ture, ali i potpuno opuštenih dana sa turističkim karavanima po poznatom terenu. Obići ćemo praktično čitav Homoljski masiv, uključujući i kanjon Crne reke, Zdravču, Oman, Pojanu Tresnit, Štubej, Vranj, šumu Trest, Vitovnicu, Rajkovu pećinu, Ceremošnju, Ravništarku, Dubočku… Ići ćemo i na drugu stranu, obišavši čitav Gornjanski prsten, koji nam nudi fantastične pejzaže velikih, otvorenih prostora između Deli Jovana, Borskog Stola, Velikog i Malog Krša, koji izgledaju potpuno drugačije od ostatka istočne Srbije. Imaćemo i kurs ispiranja zlata.  U zavisnosti od sopstvenog raspoloživog vremena, možete da provedete sa nama od 1 do 5 dana, a detaljan program će biti blagovremeno postavljen na sajt. Što se tiče smeštaja, možete birati između izuzetno povoljnih, a solidnih soba objekta Šumarskog fakulteta u Debelom Lugu, hotela Golden Inn u Majdanpeku, ili kampovanja na prelepim livadama uz Todorovu reku.

6.       24-27. maj (četvrtak – nedelja) – Avantura Makedonija 2012

Naši prijatelji iz 4×4.mk kluba iz Skoplja i ove godine će nas ugostiti na svojim savršenim ofroud terenima, i to čak dvaput! Prva tura, koja će se organizovanti krajem maja, neće biti preterano tehnički zahtevna (tako da će u nju bezbedno moći da se upuste i vozila bez reduktora kao što su Patriot i Compass) i dešavaće se tokom četiri dana na pitomim terenima istočne Makedonije. Dakle, nešto potpuno novo, a ne sumnjamo da će biti podjednako zanimljivo kao i ono što smo doživeli prošle jeseni. Kliknite na naslov ture da biste saznali više detalja o maršruti, satnici i smeštaju!

7.       22-24. juni (petak – nedelja) – Lazarev kanjon safari

Eto načina da doživite najlepši deo Kučajskih planina, Lazarev kanjon i Malinik, kako još nikada niste – obilazeći krug oko Lazarevog kanjona i posećujući njegove najlepše vidikovce, uz malo ili malo više hodanja povremeno. U skladu sa prirodom predela, tura će biti prevashodno kamperska, srednjeg stepena težine što se vožnje tiče, a ukoliko bude dovoljnog interesovanja, formiraćemo jednu „soft“ ekipu za koju ćemo organizovati spavanje u Brestovačkoj banji ili kod Balaševića (hotelski smeštaj) i kojoj ćemo osmisliti nešto manje zahtevnu trasu, kako bi mogli u tome da uživaju i vlasnici Patriota i Compassa.

8.       13-15. juli (petak – nedelja) – Prerasti 2012

Oni koji su prošle godine bili znaju, oni koji nisu verovatno su čitali reportažu u SAT-u ili na sajtu. U svakom slučaju, tematski obilazak prirodnih kamenih mostova – prerasti istočne Srbije, gde ih ima najviše na svetu, Goci i meni je izuzetno draga tura i verujemo da treba da postane tradicionalna za Jeep Club. U 2012. ćemo je produžiti i na petak, kako bismo napravili opušteniji tajming i kako bi bilo manje jurnjave nego prošle godine, jer priroda tamo zaista zaslužuje da svakom mestu koje smo posećivali posvetimo više vremena. Naravno, imaćemo i opciju za one koji bi nam se pridružili tek u subotu ujutro ili u petak uveče.

9.       3-12. avgust (petak – nedelja) – Transilvanija 2012

Kada smo se nakon prošlogodišnje Rumunije rastajali, Vlada i Krste su, uprkos raspadnutom diferencijalu, obećali da će sledeći put kada budemo išli u Rumuniju doći sa OBA Jeep-a, i da su voljni da se odazovu pozivu kad god rešimo da zaronimo preko Dunava u srce Karpata. Oni koji su bili u tom nesagledivom prostranstvu divljih planina vrlo dobro znaju na koji se način Rumunske planine čoveku zavlače pod kožu i kako u njemu bude neodoljivu strast za istraživanjem. Ovoga puta ćemo uroniti direktno u centralne delove Karpata, istočno od Petrošanija, kako bi nam ostalo više vremena za istraživanje najlepših predela, a na putu ćemo provesti najmanje desetak dana. Biće to ponovo šatorska tura (ništa lepše od letnjih večeri uz logorsku vatru duboko u divljini ), sa povremenim noćenjem u planinskim motelčićima, kada to pozicija i vremenski uslovi budu zahtevali. U svakom slučaju, s obzirom na interesovanje koje su priče o Rumuniji ove i prošle godine izazvale i na činjenicu da niko ko je jednom krenuo nije odoleo da se vrati, verujem da ćemo u avgustu 2012. imati barem duplo više Jeep-ova nego ove godine, a s obzirom da je ovo jedna od tri akcije u 2012. koje organizujemo u saradnji sa 4×4.mk klubom, sasvim sigurno ćemo imati dvocifren broj 8-) . Biće to jedno pravo, 4×4 avanturističko letovanje…

10.       1-2. septembar (subota – nedelja) – Dunav moje more / ladies day (Đerdap)

Đerdap ima šta da ponudi pasioniranom istraživaču u svako doba godine. Prelepi vidikovci, guste šume koje podsećaju na amazonske, veličanstvena reka, skriveni mini kanjoni. Đerdapska tura krajem leta 2012. biće posebna po tome što će se za volanima nalaziti – dame . Džentlmeni će se takmičiti u kuliranju u ulozi suvozača, za šta će se, naravno, takođe dobijati diplome . Trase će biti lepe, dinamične i živopisne, a potrudićemo se da ne budu preteške – ne želimo naše lepše polovine da odbijemo od volana, zar ne? Bićemo udobno smešteni u jednom malom pansionu na samoj obali Dunava i za dva dana ćemo videti štošta za šta je potrebno malo zaroniti u šume u zaleđu reke. Detaljan program biće blagovremeno postavljen na sajt.

11.   12-16. septembar (sreda – nedelja) – EKSPEDICIJA Makedonija 2012

Vlada i Krste, naši domaćini iz 4×4.mk kluba, spremili su nam za jesen 2012. daleko zahtevniju varijantu trase preko najviših planina centralne i zapadne Makedonije od onoga što smo provezli prošle jeseni. Da će nadmašiti doživljaj izlaska na krovove Balkana iz 2011. ne treba sumnjati (triput smo se peli nebu pod oblake iznad 2500 m), ali ovoga puta biće tu mesta samo za vrhunski pripremljene terence i iskusne, odvažne vozače, jer će trase na momente biti ekstremne. U svakom slučaju, verujemo da će tih 5 dana zaista biti kruna sezone, veličanstven način da naša mala družina završi ciklus letnjih ofroud avantura. Više detalja o samoj trasi blagovremeno će biti postavljeno u najavi ture.

12.   12-14. oktobar (petak – nedelja) – Tariranje 2012 (Tara, Zlatibor)

Prostor Tare i Zlatibora je kao stvoren za pravu 4×4 bajku, što ćemo na najbolji način pokazati u jesenje vreme svima onima koji u to još nisu sigurni. Da biste videli šta biste mogli da doživite, dovoljno je da bacite pogled na izveštaje sa sedmodnevnog boravaka Belgijanaca u aprilu 2011. i sa otvaranja kluba u maju 2010. i mašta će vam sigurno proraditi. Ovaj teren pruža idealne uslove za potpuni ofroud užitak bez obzira na to šta preferirate – od čisto turističkih vožnji do ekstremnih 4×4 izazova za one gladne adrenalina. Program će zato biti varijabilan i podeljen na „soft“ i „hard“ varijante, a možete računati i na vrhunski apartmanski smeštaj.

13.   2-4. novembar (petak – nedelja) – Stari vlah 2012 (Uvac, Jadovnik, Zlatar)

Mnogi od vas su već bili na nekoj od Sreletovih džipijada u Sjenici, a mi ćemo ovoga puta pokušati da osmislimo živopisnu ofroud avanturu koja bi krenula već od Zlatibora, preko planine Murtenice, i na originalan način okružila Zlatarsko i Sjeničko jezero i obuhvatila planinu Zlatar, Jadovnik i Peštersku visoravan. Smeštaj će biti u komfornim hotelima i apartmanima na Zlataru. Detaljan program biće blagovremeno objavljen u najavi na sajtu.

14.    22.12.2012. – 12.01.2013. (tri nedelje) – Otkrijte Maroko

Ovo će biti još jedna nezaboravna pustinjsko-planinska tura u severnoj Africi, koju realizujemo u saradnji sa našim partnerom Offroad Adventure iz Švajcarske. Biće to dinamična kombinacija pustinje i otkrivanja planinskog venca Atlas i svakako jedan od egzotičnijih načina da dočekate Novu godinu. Detaljan program sa uslovima učešća biće objavljen u toku godine.

Kao što vidite, u program smo sem tura po Srbiji i susednim zemljama Balkana uvrstili i dve krajnje egzotične ture po Sahari, koje realizujemo u saradnji sa našim dugogodišnjim partnerom, Offroad Adventure iz Švajcarske. Naravno, pored ovog zvaničnog programa, tokom čitave sezone će se preko foruma organizovati neformalna, ad hok okupljanja koje će inicijalizovati sami članovi kluba, a vrlo je moguće da će biti i nekih vanrednih zvaničnih akcija.

Rtanj je kultna planina istočne Srbije. Kao kakvo planinsko ostrvo okruženo dubokim dolinama, njegov pravilan kupasti vrh od davnina je ulivao strahopoštovanje i bio predmet brojnih mitova i legendi. Neki smatraju da Rtanj nije prirodnog porekla, već da je najveća piramida na planeti. Drugi su ubeđeni da je unutrašnjost Rtnja šuplja kao švajcarski sir i da se tu, zapravo, nalazi velika baza vanzemaljaca. Treći misle da se u tim šupljinama krije zakopano blago. Kako god bilo, izveštaji o čudnim pojavama koje se događaju na ovoj planini nisu malobrojni, a čak i alhemičari i metafizičari pokušavaju da dokažu kako na Rtnju vladaju neke natprirodne sile i kako postoje jaka energetska zračenja. Na Rtnju raste i Rtanjski čaj, nadaleko čuvena travka, koja se bere krajem leta. Rtanj je i omiljeno stecište planinara i izletnika, koji se na njega iz nekog od četiri moguća smera penju tokom čitave godine, uz nekoliko organizovanih masovnih akcija, uključujući čak i noćni uspon. Zato ne čudi što je Jeep Club želeo da pronađe odgovor na pitanje – može li se na vrh Rtnja i na četiri točka?

Bila je to poslednja zvanična akcija Jeep Cluba u 2011. godini i prilika da se okupimo u pokušaju da izvedemo jedan premijerni poduhvat – izlazak terencima na 1570 m visoki vrh Rtnja, Šiljak, gde do sada nije viđeno ništa sem pešaka i retkih biciklista i motorciklista. Problem sa kojim se potencijalni izazivači Šiljka na četiri točka suočavaju jeste pre svega ekstremni nagib, koji se opasno približava 45 stepeni, kombinovan sa neravnim i kamenitim terenom, tako da je rizik od prevrtanja pri savlađivanju završnih 500 m visinske razlike veliki. Ako je trava imalo skliska, pokušaj uspona bi se pre mogao okarakterisati kao pokušaj samoubistva nego avantura. Dakle, svaki uspon na točkovima na Rtanj u uslovima snega ili kiše je isključen.

Kada se spuštate sa Čestobrodice, Rtanj dominira u pejzažu

Iako mnogi nisu verovali da će biti tako, druga polovina novembra pružila nam je idealne uslove za to. Dugotrajna suša počela je još u avgustu i od tada je kiša tek sporadično prskala – nedovoljno da se natopi isušena zemlja i požutele biljke. Čitava jesen je praktično prošla bez ozbiljnije kiše i trava je svuda po planinskim pašnjacima bila suva kao barut. Pokušaj osvajanja Šiljka od strane „Srbija Jeep Team-a“ mogao je da počne…

Novi Wrangler iz Kompresora

Enterijer Wranglera dobio je moderan izgled

Neki kojima nije bilo do ranog ustajanja okupili su se u etno-centru „Balašević“ pod Rtnjem još u petak uveče, dok je ostatak ekipe, po dogovoru, pristigao do 10 h u subotu. Ukupno 10 JEEP-ova svih generacija i vrsta – od vrhunski opremljenih Wrangler-a, preko Grand Cherokee-ja, Cherokee-ja, pa sve do Compass-a. Iz Kompresora, najvećeg dilera Jeep-a u Srbiji, stigla su čak tri nova novcijata pulena – po jedan Wrangler, Grand i Compass, čisto da se i oni oprobaju na pravim terenima i pokažu svestranu upotrebljivost i komfor aktuelne generacije Jeep-ova.

Kusak, sa uspona iz smera Lukova

Čak je i Compass rutinski izašao na visoravan

Ubrzo smo pošli put sela Lukova i par kilometara iza njega odvojili se levo, na najsolidniji makadamski put kojim se sa severozapadne strane stiže do visoravni Rtnja. Uspon do visoravni je bio manje više rutinski, mada je bilo delova sa nešto većim nagibom, nakon što smo se odvojili od rečne doline. U jednom trenutku je pukao pogled na predivno osunčan najzapadniji vrh Rtnja, Kusak, da bismo se ubrzo našli na čistini odakle se čitav greben planine video kao na dlanu.

Deset Jeep-ova postrojenih za završnu avanturu na Rtnju

Na obalama Vrmdže

Nismo žurili da se upustimo u naš glavni poduhvat, već smo prvo obišli jezero Vrmdža pet kilometara udaljeno od istoimenog sela. Leti prijatno izletište na kome postoje i uslovi za kampovanje, u poznu jesen viđa samo lovce i ponekog pastira koji još uvek isteruje svoje koze. Površina jezera se praktično već zaledila, što nam je samo stavilo do znanja da su noći već ledene, koliko god temperatura tokom dana još uvek bila prijatna. Sa jezera smo se spustili do sela Vrmdža, odakle kreće solidan makadamski put prema delu visoravni Rtnja pod samim Šiljkom. Moglo se od jezera i prečicama, ali zbog raznovrsnog sastava ekipe to ovoga puta nije bilo uputno – neki od učesnika sigurno ne bi bili srećni da im se još uvek besprekorna limarija „ošmirgla“ provlačenjem  kroz uske puteljke prosečene u žbunastom gustišu visoravni.

Jezero Vrmdža

Drama na 1300 m

Žika u problemu sa kočionim crevom

Stigli smo i do kolibe Dejana Vidojkovića, gde nas je čekao ručak. Tu smo održali završni brifing pred polazak na vrh, odvojili najspremnije automobile koji ima smisla da krenu ka vrhu, prepakovali učesnike u njih i odlučili da ručamo nakon pohoda na vrh, jer nikad se ne zna šta sve može da iskrsne u takvim avanturama i koliko to može da potraje – a dan je u novembru kratak. Ubrzo se odvajamo od solidnog makadama na kamenit i neravan put, kojim dobijamo još 200 m visine. Neposredno pre nego što smo stupili na najjači nagib i krenuli u završnicu uspona, Žika prijavljuje problem sa kočionim sistemom na svom Rubiconu. Ispostavlja se da je puklo kočiono crevo na zadnjem desnom točku, kao posledica većeg hoda točkova nakon ugradnje 2,5″ lift-kita bez dodatnih intervencija na kočionim crevima. Bilo je jasno da je za Žiku pokušaj osvajanja Šiljka završen. Ostatak ekipe lagano, jedan za drugim, kreću uz strmu padinu. Pet Jeep-ova, sa razmakom od 100-200 m jedan od drugog, svako putanjom koja mu se čini da je najbolja.

Ozbiljan nagib ka vrhu Rtnja

Vatra na Šiljku

Da terenska vožnja nije samo lagodno, dokono vozikanje po divljini, već da stvari ponekad mogu da krenu naopako, Rtanj nam je dokazao tog 19. novembra 2011. Taman smo stigli do pešačke staze na oko 1300 m visine i namerili da u nastavku uspona ka vrhu manje više pokušamo nju da pratimo, kada smo primetili vatru u travi, nekih stotinak metara ispred nas. Neki su prišli i bliže, pomalo zbunjeno se osvrćući sa pitanjem „šta dalje“ koje se vidi na licima. „Dajte aparate za gašenje, vadite šatorska krila, bilo šta!“, a zatim smo alarmirali vatrogasce iz Soko Banje i Boljevca. Pošto je bilo vetra, vatra se kroz suvu travu brzo širila. Nas je bilo malo, a još manje šatorskih krila. Dva mini aparata za gašenje brzo su se ispraznila i podelili smo se u dva tima – svakom timu po jedno šatorsko krilo. Jedni su pokušavali da gase levi, dok su drugi pokušali da kontrolišu desni obod vatre. Ubrzo smo shvatili da se plamen dosta brzo širi i prema vrhu planine, tako da su neki od učesnika krenuli gore, da vide do koje mere je ugrožena šuma, koje se nalazila tik iza grebena. „Ostavite tu travu, brzo gore, vatra preti da preskoči greben i da ode na šumu!“ – začulo se iz motorole.

Neumorno smo gasili, ali smo imali samo dva šatorska krila

Hrlimo ka grebenu da zaustavimo vatru pred šumom

Krenuli smo jedan po jedan što smo brže mogli gore. Situacija je zaista bila dramatična, jer se na dve, tri tačke vatra zaista probijala preko kamenitog grebena kroz travu i opasno pretila da pređe preko, a tu su prvi četinari bili na samo nekoliko desetina metara od grebena. Malo nas je bilo, ali smo pokušali da se rasporedimo i da učinimo nešto. Šatorsko krilo se selilo gore-dole uz i niz greben, na tačku gde je bilo najpotrebnije, dok smo se mi ostali trudili da i gazeći po vatri sprečimo plamene jezičke da se probiju. Bilo je i istopljenih đonova i nagorelih košulja, ali vredelo je – sprečili smo vatru da stigne do šume.

Nakon par sati borbe sa vatrom, stižu vatrogasci. Posle kraće razmene informacija motorolama, jedna ekipa dolazi do nas, na zapadnu stranu Šiljka i pomaže da se taj krak vatre u potpunosti ugasi. Međutim, istočni krak se, zbog vetra koji je dovao na tu stranu, razvukao u dosta dugu plamenu zmijicu, koja je pretila da okruži Šiljak i sa druge strane stigne do četinarske šume. Pitali smo vatrogasce da li treba da im pripomognemo da se to zaustavi na toj strani, ali su oni rekli da mogu sami. Pošto je već padao mrak, trebalo je spustiti Jeep-ove sa opasnih, strmih padina na 1300 m visine. Na vrh na točkovima očigledno nismo stigli, ali je dobro što nismo potcenili vatru i pokušali da je obiđemo – da jesmo i da smo se probili do gore, sve bi izgorelo.

Vreme je da krenemo niz planinu

Nakon zakasnelog ručka u kolibi kod Dejana, spuštajući se sa planine ka motelu Balašević gde smo predvideli noćenje, zabrinuto smo upirali poglede ka Šiljku kroz mrak, gde su se vatrogasci još dosta sati borili da obuzdaju istočni krak. Tek ujutro smo uspeli da odahnemo, kada smo videli da je vatra i na toj strani zaustavljena pre nego što je stigla do šume. 4×4 osvajanje Rtnja ovoga puta dakle, zbog objektivnih okolnosti van naše kontrole, nije uspelo. Možda je to i bila svojevrsna opomena planine, kojom je ona pokušala da nam poruči da se treba držati kolskih puteva, a uske stazice i ekstremne strmine prepustiti pešacima. U krajnjoj liniji, ne treba zaboraviti da smo terence nabavili pre svega sa ciljem da lakše i brže stignemo do nekih sjajnih mesta u divljini, da bi nam ostalo više vremena da uživamo u boravku i aktivnostima na otvorenom na tim mestima, a ne da bismo svoje zadnjice zavarili za sedišta od trenutka polaska do povratka.

Opuštanje na Kučaju

Pred Pećurom na Radovanskoj reci

Kad smo se dobro naspavali od subotnjih uzbuđenja, vreme je bilo da se drugog dana krene na jedno opušteno krstarenje solidnim i širokim makadamima Kučaja, u nameri da prođemo i one delove planine koji su nam poslednjeg vikenda u oktobru izmakli. Veličanstvenim prostranstvima Kučaja prišli smo sa jugoistoka, 30 km dugom dolinom Radovanske reke. Na pola puta uz Radovansku reku, nalazi se kraći kanjonski deo, nazvan Žljebura. A usred Žljebure Radovanska reka ponire u Pećuru, nekoliko stotina metara dugu tunelsku pećinu, koju neki autori svrstavaju i u red prerasti u genezi. Prvo zaustavljanje bilo je kod Pećure, kako bismo na kratko protegli noge i istu obišli.

Težim putem ka Velikoj Brezovici

Put nas je dalje vodio duž Radovanske reke ka Velikoj Brezovici, najvećem kraškom polju na Kučaju, skoro 4 km dugom (priča se da je svojevremeno vojska razmatrala opciju da upravo tu napravi vojni aerodrom). Kod šumarske kuće na Radovanskoj reci, podelili smo se na dve ekipe: one ambicioznije, koji nisu imali ništa protiv provlačenja kroz gustiš i savladavanje dubljih kolotraga strme prečice ka Velikoj Brezovici, i one koji opuštenu vožnju jednim prstom nisu želeli da zamene za višak adrenalinske zabave. Zborno mesto gde su se dva dela konvoja ponovo sastala bilo je središte Velike Brezovice.

"Kompresorovci" pristižu na Brezovicu

Po lepom, sunčanom danu, planina je prosto mamila da se uživa na otvorenom, i svaki put kada bismo stali teško je bilo disciplinovano ući u kola i produžiti dalje. Ali kratak jesenji dan nas je na to terao. Ipak, nismo odoleli ni iskušenju da se na točkovima spustimo na dno najveće vrtače na području Male Brezovice, pre nego što smo preko Troglan bare produžili ka dolini Nekudova i vodopadu Prskalo, verovatno po svom obliku najneobičnijem vodopadu u Srbiji.

Naš konvoj na Maloj Brezovici

Vodopad Prskalo

Vodopad Prskalo

Prskalo izgleda kao da ga je napravila ljudska ruka – bigar je taložeći se stotinama i hiljadama godina stvorio skulpturu koja kao kakav totem štrči iz okolnog terena, na čijem vrhu tanak kanal kojim teče voda stiže do samog ruba skulpture i stropoštava se sa visine od desetak metara. Tokom većeg dela godine na Prskalu je malo vode – ponekad jedva da nešto kaplje sa vrha. U proleće, kada krene otapanje snegova po Kučaju, Prskalo se na kratko pretvara u moćan vodopad. Ali, bez obzira na količinu vode, već od pozne jeseni pa do proleća, čim prosečna dnevna temperatura padne ispod nule, od vode koja kaplje na Prskalu počnu da se formiraju naslage leda, koje umeju da poprime neverovatne obilike, koji po lepoti ponekad i nadmašuju kalcitne ukrase u pećinama. Zato je ovaj vodopad atraktivan u svako doba godine i svakako vredi prevaliti 16 km makadamskim putem od asfalta u Resavici, kako biste do njega stigli.

Stižemo u lovački dom Valkaluci

Tura je završena na najbajkovitijem mestu na Kučaju – u srcu lovišta Valkaluci, ručkom u tamošnjoj brvnari, koji su nam priredili domaćini iz Srbijašuma. Družeći se tako u prijatnom raspoloženju još par sati, u međuvremenu je pao mrak i ostalo je samo da se nakon ručka, najkraćim putem, uputimo nazad u civilizaciju. Ni taj najkraći put nije baš kratak, jer se Valkaluci nalazi u samom geografskom središtu Kučaja, tako da do najbližeg asfalta treba voziti neki 22 km. A kada ste na takvom mestu kakvo je Kučaj, nekako osećate potrebu da taj povratak u gradsku vrevu još malo odložite. Zbog toga smo se, na raskršću usred velike livade na Valkaluciju, podelili u dve ekipe i pozdravili, pri čemu je manjina kružila Kučajem kroz noć, uživajući u veličanstvenoj noćnoj tišini i odsustvu bilo kakvih tragova civilizacije još nekoliko sati, prešavši još jednom preko Velike Brezovice, Javorka, Velikog Igrišta, Pešterca, spustivši se na asfalt tek u Sisevcu. A sneg, koji će uskoro stići, doneće 4×4 avanturama na Kučaju jednu potpuno novu dimenziju i nove izazove.

Zvezdano nebo nad Kučajem

Zahvaljujemo AK Kompresor na saradnji u realizaciji ove ture

Pogledajte foto galeriju sa 65 fotografija sa ove ture 

Pogledajte video materijal sa Rtnja

Kada tumarate Kučajem, 50 kilometara sa severa na jug i isto toliko sa istoka na zapad, ljudskih naselja nema, po čemu je ovo najveća nenaseljena divljina u Srbiji. A ima svega ostalog – beskrajnih šuma najraznovrsnijeg sastava, rečnih dolina i kanjona kojima po lepoti nema ravnih kod nas, ogromnih kraških visoravni dovoljno velikih da se na njima napravi i aerodrom, kao i carstvo srndaća, vukova, divljih svinja, pa poslednjih godina čak i medveda. Na Kučaju se nalaze i neki od najboljih terena za gljivarenje u Srbiji. Dinamično se smenjuju najljući krš, šupalj kao švajcarski sir (ovo je i područje sa najvećom koncentracijom speleoloških objekata – pećina i jama) i vododržive stene, niz čije useke i jaruge se slivaju bezbrojni potoci, koji nizvodno formiraju divlje reke.

Pored Vejske reke

Kučaj nikad ne može da bude jednoličan ili dosadan. I teško je reći da li je najlepši kada u proleće njegove livade i rečne doline ozelene i napune se vodom, u leto, kada vam njegovi dinamični predeli pružaju 1001 savršenu lokaciju za kampovanje u divljini i radikalan beg od civilizacije, u jesen, kada se njegove šume prošaraju svim mogućim nijansama od zelene, preko žute do crvene, ili u zimu, kada zbog surove klime koja na tom prostoru vlada njegove puteve prekrije debeli snežni pokrivač, i kada najpre liči na neka udaljena prostranstva Sibira, u koja niko ne zalazi. Nigde u Srbiji kao na Kučaju ne možete imati osećaj da ste hiljadama kilometara udaljeni od civilizacije, u jednom bezvremenskom okruženju koje se od kamenog doba do danas nije puno promenilo. Ako želite da zaustavite sat, ovo je najbolje mesto za to.

Šumski putevi Kučaja

Nepregledna mreža šumskih puteva na Kučaju predstavlja savršen poligon za sve vrste outdoor aktivnosti i sportova: MTB, hiking, 4×4. U tim šumama možete istraživati unedogled, bez rizika da dvaput prođete istim putem. Jer, kada jednom uronite u prostore Kučajskih planina, samo GPS tehnika može vam pomoći da posle nekoliko sati ne izgubite svaku predstavu o tome gde se nalazite. Jedini dokaz da je 21. vek tamo su retki lovački domovi i kontejneri za drvoseče, na koje povremeno naiđete po šumama.

Ali, čak zanimljiviji od puteva su vrhovi Kučaja, koji poput osmatračnica izviruju između beskrajnih planinskih venaca, omogućavajući nam da zabacimo poglede do neslućenih daljina. Do nekih od njih je lakše stići, dok je put do drugih prava zagonetka i izazov, naročito ako ste namerili da se na njih popnete na točkovima. Upravo to je bila namera kada smo objavili akciju „Straža, Mikulj i Malinik – najbolje od Kučaja“, koju smo upriličili poslednjeg vikenda u oktobru.

U šumama Tisavca uvek ima blata

Ovo nije bila akcija za turiste i 4×4 početnike, što je i u najavi jasno rečeno. Oni bez iskustva i dobro pripremljenih terenaca, koji nisu spremni i na povremeno provlačenje kroz gustiš putevima kojima i po par decenija niko nije prošao, nisu imali šta da traže. Bilo je to okupljanje za prave, beskompromisne pustolove, koji su spremni da se uhvate u koštac sa najvećim izazovima koje Kučaj pruža. Čak dva od četiri predviđena vrha – Straža i Mikulj – bila su premijerna u 4×4 varijanti. A i vreme nam se posrećilo, jer je sunčana i suva jesen učinila mogućim nešto što bi po kišnom vremenu definitivno bilo neostvarivo.

Prvi dan - druženje na Straži sa planinarima

Lepog sunčanog jutra u subotu 29. oktobra krenuli smo zajedno sa grupom planinara „Železničara“ do ušća Beljaničke reke u Resavu. Planinari su napustili minibus i krenuli pešice uzbrdo, a mi smo se putem uz Resavu sakupili, da bi stigao i Ivan nekih pola sata kasnije – sa premijernim modifikacijama na svom WJ-ju. Gošin Cherokee KJ, Džerijev Wrangler Rubicon, Ivanov Grand Cherokee WJ i moj Cherokee XJ, bila je neustrašiva četvorka, koja je ovoga puta na Kučaj došla kako bi stigla dalje i više nego u bilo kom od naših istraživanja do sada.

Napredujemo ka Straži

Direktno uz zapadne padine Straže i Velike Treste, putem kojim su krenuli planinari, se ne može – ipak još uvek nije pronađeno rešenje za savlađivanje vertikala. Ali okolo naokolo, preko Dubašnice, postoji lep prilaz, kojim se stiže do samog vrha Straže (doduše, samo u letnjim, odnosno suvim uslovima). Iako smo u planu imali da izađemo i na Lisac (ali pešice, jer se na taj vrh zaista ne može na točkovima), od toga smo odustali s obzirom da smo se, usled lutanja u istraživanju nekih novih prolaza, ispod Lisca našli tek negde oko 1 posle podne. Hteli smo da dočekamo planinare na vrhu Straže, pa smo požurili da se, preko Tisavca, dokopamo svog cilja.

U završnici uspona na Stražu

Na vrhu Straže

Bilo je svega, čak i blata, koje u šumama Tisavca ne može da izostane ni tokom sušnih perioda. Završnica uspona na Stražu, koja prolazi kroz kapije jednog imanja, na trenutke je prilično strma, ali je uspon, rekao bih, rutinski. Pred kraj uspona, nakon prolaska kroz gornju kapiju, prolazi se kroz jedan šumarak, da bi se praktično na samom vrhu straže, izbilo na veliku livadu – dovoljno prostranu i ravnu da se na njoj napravi i fudbalsko igralište. Od kraja livade do najviše tačke Straže deli nas tek stotinak metara – ali sto metara ozbiljnijeg kamenjara, preko koga treba voziti pažljivo do „parkinga“ na vrhu. Konačno smo tu i gasimo mašine, dok u prohladnom i vetrovitom sunčanom danu uživamo u pogledima na Lisac, Crni vrh, Rtanj i Beljanicu.

Četiri Jeep-a, četiri generacije

Ubrzo stiže čelo planinarske kolone, čije je začelje stiglo tek nekih sat kasnije. Goca je kao vodič morala da juri pojedince koji nisu dovoljno ozbiljno shvatili činjenicu da staze na Kučaju nisu markirane i da nikako nije očigledno kuda treba ići. Dok je stiglo začelje, čelo se već pošteno smrzlo čekajući na vrhu i nestrpljivo dočekalo trenutak za početak spusta.

Spust sa Straže

Tada su nam se putevi ponovo razišli… Dok su planinari krenuli u direktan grebenski spust, preko stena, sipara i livada, mi smo napravili malo širi krug, putevima koji su kompatibilni sa točkovima. Preko napuštenih pastirskih salaša, prošavši još nekoliko puta kroz kapije, u smiraj dana smo zatvorili krug do planinarskog minibusa. Planinari još nisu pristigli, a mi smo produžili do krsta na Vinatovači, gde smo planirali roštiljanje.

Roštiljanje na Vinatovači

Iako je tek bio oktobar, kasno posle podne bilo je ledeno, tako da nam je raspaljena vatra u ognjištu na Vinatovači dobro došla i da se malo zgrejemo. Ali, mrak se već primicao, a planinari su se strašno sporo, u malim grupama i raštrkani, spuštali sa planine. U nekom trenutku okrenuo sam ključ u Čirokiju i krenuo u potragu, dok je ostatak ekipe ostao uz roštilj. Već je bio mrkli mrak kada se u motoroli začula Goca, koja je na začelju vodila gospođu koja je uporno tražila svoj izgubljeni fotoaparat u travi – dok su tri vuka posmatrala iz prikrajka. Sve se ipak dobro završilo – njih dve su pronašle put ka sireni i farovima uperenim ka šumi i ubrzo smo spakovali planinare i poslali ih niz Resavu, dok smo se mi pridružili džipadžijama na roštilju. Pokupili smo se i spustili u Lisine, gde smo rezervisali prenoćište, brže nego što smo mislili da ćemo – ipak je opušteno roštiljanje aktivnost za letnje uslove.

Izletište na Vinatovači

Tog dana smo ukupno prešli oko 80 km kroz vrleti Kučaja.

Drugi dan – tri u jedan

Polazak ispred "Žubora vrela" u nedelju ujutro

Uspon na Stražu prvog dana bio je tek uvertira – prava avantura čekala nas je u ledeno nedeljno jutro drugog dana našeg obilaska Kučaja, kada smo zaista nameračili da isprobamo neke prečice kojima nikada do sada nismo prošli u nameri da se najkraćim mogućim putem probijemo do vrhova Malinika, na krajnjem istoku Kučaja. Sem dva vrha Malinika (na koje smo ranije izlazili), u završnici dana čekao nas je sam vrh Mikulja, na koje je ovoga puta planirano da izađemo prvi put. Dakle, još jedna Jeep Club premijera!

Put dolinom Kločanice

Uz kanjon, a zatim i dolinu Kločanice napredovali smo lagano, dobrim makadamskim putem. Možda i previše lagano, jer vas lepota ove rečne doline mami da zastanete na hiljadu mesta i uživate u netaknutoj prirodi. Dolina Kločanice je sve popularnija za izgradnju vikendica, tako da je, u središnjem toku ove reke, svake godine sve više njih, ozbiljno preteći da postane prenatrpano. Na čitavom toku Kločanice ima i sjajnih mesta za kampovanje, ali to je aktivnost kojom ćemo se baviti tokom leta.

I Mikulj se već pomalja kroz krošnje...

Popeli smo se obroncima Omaniša i Tilve Palčin, do kote 1032, raskršća sa koga se račva pet šumskih puteva. To je bila tačka od koje pravo istraživanje počinje! Krenuli smo krakom naniže, a zatim levo, u nameri da ustanovima da li se tuda može spustiti do Demižloka. Već u startu put nije obećavao – prolazili smo kroz sve gušći špalir žbunja, zeljasto rastinje koje raste po sredini puta nam je strugalo po podu, a ubrzo su krenula i popadala debla po putu – prvo manja, a onda i veća. No takve stvari smo očekivali, pa je tu bila i Džerijeva motorka .

Deluje da dvadesetak godina ovuda niko nije prolazio... Popadala debla na sve strane

Ipak, pravi istraživač mora da zna koji je trenutak kad je dosta i kad se treba okrenuti i vratiti. Pod uslovom da imate gde da okrenete, naravno. Kako je teren postajao sve strmiji, put sve lošiji, izbrazdan vododerinama skoro potpuno zaraslim u zeljasto bilje, a broj popadalih debala se povećavao geometrijskom progresijom, shvatili smo da je vrag odneo šalu i da ćemo morati da potražimo drugi prolaz ako zaista želimo do kraja dana da ostvarimo cilj. Tako se, teška srca zbog već probijenog dela puta, vratismo do kote 1032 kako bismo potražili drugi spust ka Demižloku.

Probijanje kroz Kučajske prašume je prava avantura

I zaista – kilometar dalje, eto vrlo solidnog puteljka, koji skreće levo. Znam da sam se sa njega jednom vratio zbog palog stabla, ali sada smo mnogo bolje opremljeni i jedno palo stablo nas sigurno neće zaustaviti  . Put je bio solidniji nego što sam pretpostavio da će biti, lagano vijugajući kroz gustu bukovu šumu centralnog grebena Kučajskih planina. Na jednom mestu – raskrsnica. Desni put kreće okomito nizbrdo, dok se levi lagano spušta, napredujući prema potoku. S obzirom da je zemlja bila optimalno suva, krenusmo desno prečicom niz strminu. Bila je to ekstremna strmina koja se teško može bez gubitka kontrole savladati kada je tlo iole vlažno, tako da je ovo bila idelna prilika da je proverimo. 300 m kasnije ponovo izbijamo na put koji manje vrše drži visinu, ili se blago spušta. Ubrzo opet nailazimo na  prečicu, još okomitiju od prethodne, ali i kraću. U gustoj šumi vlada polumrak, iako je lep, sunčan dan. Izlazim iz kola da pešice proverim koliko je klizavo i neravno i da li ima smisla da se tuda spustimo. Može!

Na dalje je već lakše...

Moj povratak u auto kao da je bio signal fotografima i snimateljima da izađu i barem pokušaju da zabeleže tu adrenalinsku prečicu. Samo stotinak metara i uključili smo se na mnogo ravniji put, koji je pratio Demižlok u njegovom gornjem toku i, nakon 2-3 ozbiljnije barice, uključio se na glavnu Kučajsku džadu koja se pruža pravcem Pasuljanske livade – Brezovica – Dubašnica – Borsko jezero. Ona nas nije zanimala, tako da smo je posle nekoliko stotina metara ponovo napustili, nastavljajući da pratimo Demižlok solidnim putem koji ide njegovom levom obalom.

Ali, uživanje u suncu, reci koja teče pored nas i maštanju o vrlo dinamičnoj, ali ne i teškoj trasi uspona na Malinik koja nas očekuje, nije potrajalo predugo – Ivan je primetio neko čudno lupanje u prednjem trapu, za koje se do kraja dana ispostavilo da je bilo početak raspadanja njegovog prednjeg diferencijala. Možda je to sve bila posledica podizanja auta i nabavke Diablo guma, sa kramponima koji kopaju sve pred sobom (ali i rasturaju slabe karike u prenosu snage na samom autu). Nismo dali da nas to pokoleba, već smo uživali u tekovinama sasvim solidne upravo pronađene prečice sa krajnjeg zapada na istok Kučaja.

Stena Bauce nad našim glavama

Na Malom Maliniku

Stena Bauce, kojom se kraški deo Malinika završava ka Vejskoj reci, zaintrigirala nas je, ali nismo bili dovoljno agilni da spontano pokušamo uspon na nju. Biće prilike. Sada smo išli dobro znanim, već utabanim putem ka metamorfnim stenama vrha Malog Malinika, mesta sa mnogo spektakularnijim pogledom nego sa preko 100 m višeg Velikog Malinika.  Sva četiri auta su, kao jedan, izašla na sam vrh metamorfnih stena. I dok su Goca i Kolet preturale po kamenju i birale lepe primerke za poneti kući, ostatak društva je uživao u pogledu na Rtanj, Tupižnicu i ostale udaljene vrhove koji su se idizali iz izmaglice, a trebalo je i zabeležiti trenutak, fotoaparatom i kamerom. Ali, duvao je i jak, hladan vetar, a nije bilo ni vremena za predugu pauzu – čekala nas je druga strana Malinika i vidikovac na njegovom grebenu, odakle se Lazarev kanjon vidi kao na dlanu.

Spust sa Malog Malinika

Brzo smo prošli šumskim putem sa severne strane Velikog Malinika i obreli se na grebenu, odakle nas prizori dugo nisu puštali. Tu je palo i instant spremanje kafice, a onda smo se, nakon nekih pola sata uživanja u jednom od najlepših pogleda na Kučaju, zaputili preko beskrajnih livada Keje ka Veju i dalje ka Demižloku i Mikulju…

Na grebenu Malinika

Pogled na Lazarev kanjon sa grebena Malinika

Stene Mikulja i Rtanj u daljini

Ostalo je da izvedemo taj završni poduhvat – izlazak na sam vrh Mikulja, što nam prošle jeseni u isto vreme nije uspelo. Postoji samo jedan put do vrha, koji mu prilazi sa istočne strane – kratak, ali veoma strm, i sa mestimičnim vrlo nezgodnim bočnim nagibom, izuzetno je neprijatan kada je tlo iole vlažno. Da bi se tu izašlo, mora podloga da bude barem elementarno prosušena, jer ćete u protivnom nekontrolisano otklizati ka drveću i stenama i teško ćete se u tom slučaju čak i vitlom izvući. Nama se posrećilo da ove godine put bude taman dovoljno suv da sva četiri Jeep-a bez većih problema izađu na samu ivicu stena, sa pogledom na manastir Novi Stjenik. Bio je to veličanstven završetak jednog predivnog dana ispunjenog utiscima.

Spustili smo se još okolo naokolo do manastira, da se pozdravimo sa sestrinstvom, odnesemo im simboličan prilog u namirnicama za manastir, a zatim smo se, dok je sunce dodirivalo horizont od Kučajskih krošnji, lagano uputili najkraćim putem ka tridesetak kilometara udaljenim Lisinama. Posle večere u restoranu „Žubor vrela“, na kraju sjajnog vikenda gde smo imali taman pravu meru ofroud izazova, krenuli smo natrag kućama.

Jeep Club na vrhu Mikulja po prvi put

Drugi dan doneo nam je čak 90 km ofrouda – uzmemo li u obzir da smo povremeno imali i vrlo zahtevne etape, bila je to prava „muška“ kilometraža. Nadam se da će se Ivanu, Goši, Džeriju i njihovim saputnicima na sledećoj turi po Kučaju pridružiti još mnogi od članova kluba, ali i avanturista sa strane, jer je Kučaj zaista neiscrpna riznica lepote i divljine, po kojoj se može istraživati u nedogled.

Pogledi sa Mikulja su takvi da vam se ne odlazi

 Pogledajte kompletnu galeriju fotografija sa ove ture…

A priča ne bi bila kompletna bez Gošinih videa!

Prvi deo…

Drugi deo…

Uskoro više informacija sa programima aktivnosti kluba za 2012. godinu.

Koristimo priliku da podsetimo sve članove kluba koji do ovog trenutka nisu izmirili godišnju članarinu da su u obavezi da to učine najkasnije do 31.12.2011, a članarina koju uplate važiće retroaktivno, od datuma kada su počeli da uživaju privilegije članstva. Ukoliko do navedenog datuma članarinu ne uplate, sve privilegije koje članstvo donosi biće privremeno suspendovane, do uplate članarine. Od obaveze plaćanja članarine izuzeti su samo oni članovi kojima je na osnovu dogovora o kompenzacijama u uslugama ili robi, odnosno zbog ličnog angažmana na poslovima u klubu, Upravni odbor dodelio gratis članarinu za tekuću godinu.